Moja duša je  spokojna..

Hvala  mom biću za takvo čudo..

Hvala svim  divnim  bićima  na  obroncima  čijih duša  sam stigla

u ovaj beskraj mira..

Draga moja bića,  pre  početka pisanja bloga dogovorila sam se sama sa sobom da ću pisati ono što osećam  i kad osećam  da to treba da ostane zabeleženo i poslato u  Univerzum  u pisanom obliku...

Nisam pisala neko vreme jer sam bila sa svojim mislima.... u svom Procesu... Osećala i slagala ta osećanja kao  puzle u mozaiku  mojih dana zadnjih nedelja...

Bilo mi je potrebno i  dopustila sam sebi, što želim i vama da kad god vam zatreba date dopuštenje sami sebi...

Pored mojih misli  koje se upotpunjavaju pročitanim rečima sa svih strana....na red su same od sebe  Univerzumom  nadošle i žive reči kroz druženje sa  mojim  sestrama po duši...

Sve je kao i uvek u životu imalo svoj nepogrešivi tok i  redosled  ...A  ja?  

U jednom trenu zbunjena, u jednom trenu tužna, u drugom  do neba srećna....Pustila sam i tu sam svim svojim bićem. Bez  težine u duši (jer čisti  se godinama), bez krivice što nešto "pametno" ne radim sa  tim  činjenicama...(jer osećam  da je sve baš kako treba)...i sa osvešćenim saznanjem  reči Lujze Hay... U  mom svetu sve  je dobro, savršeno, celo  i potpuno... jer...  Moja  Moć je stvarna i baš u meni...I to je tako..

Volim  vas sve moje duše... Volim svaki moj udah i moj osmeh...I volim moje oči jer imaju tako lep dugom okupan pogled na život  koji me okružuje i moju  budućnost koja mi  ide  u susret da me voli...