Drage duše evo me sa vama posle dužeg vremena...Moj put promene odveo me u daleku zemlju Švedsku i nisam više tu sa vama fizički u našoj zemlji...Mnogi su me pitali da opišem kako je ovde, kako se prilagođavam, kako sa jezikom i mnoga druga pitanja...Odgovore ću davati postepeno kako ih budem spoznavala. I vi ćete ih tada pročitati i ovde i u mojoj knjizi koju već duže vremena u delovima pišem jer imam potrebu da podelim ono što spoznajem i osećam...kao i uvek ...:)
Poslednje nedelje u našoj zemlji Srbiji ozbiljno su iscrpele moje energetsko biće od silne želje da pružim i osmeh i lepu reč (koju uvek imam i osećam prema ljudima sa kojima dolazim u kontakt). Pre nekog vremena u mom procesu promene prevazišla sam osećaje povređenosti kad mi neko biće nešto kaže (prvo na poslovnom a onda i na privatnom planu) jer iako je neka primedba koja mi je upućena bolna u momentu shvatila sam da je to samo vizija te osobe u tom trenutku i u zavisnosti od mnogo čega u njegovom životu, a ne mom.. Mnogi koji me poznaju lično ovo će smatrati za neverovatnu izjavu sa moje strane jer sam prilično sve shvatala lično ako se tiče mog ličnog rada, života itd...Ali vežbom sam prevazišla to vremenom.... Probajte i vi. Kad vam neko kaže nešto što je vas možda zabolelo, taknulo ili kako god...pogledajte još jednom tu osobu, pogledajte u njen život dublje, iza te osobe i shvatiće te da joj baš u njenom životu nije lako, i uputite joj i osmeh i lepu reč...i već ćete se bolje osećati...I recite sebi...Sve je baš onako kako sam mogla najbolje da uradim u datom vremenu i okolnostima...I svaka mi čast! ...Osećaj je super...i niko vam ga ne može oduzeti...Šta god rekao...Šta god uradio....
Ono što je najvažnije što sam spoznala u sebi jeste da uvek kad god sam nešto uradila, uradila sam to zbog sebe. Ako sam pokazala nešto, i ako sam uradila nešto...To je bilo jer sam to želela i jer mi je to donosilo dobar osećaj...I dalje tvrdim jer tako i osećam...Znanje se deljenjem množi...i Ljubav...i Sreća...i sve Dobro...
Ovde je lepo...Lepo je vreme, stabilno...Kao što je nekad bilo i u našoj zemlji...Sporije se radi i živi, bez brige za egzistenciju jer država brine o ljudima kao što je nekada bilo (a da ja pamtim) u nekoj staroj Titovoj Jugoslaviji....
Ono što sam znala i kad sam odlazila jeste da na put ponesem ono što je najvažnije i da to nikako ne zaboravim...I ponela sam....Ponela sam sebe....Ja sam ovde, sa željom i namerom da živim ovde i da ovaj grad bude moj ( i već jeste jer je prelep)...i da ova zemlja bude moja jer brine o meni...i da ja kao i do sada budem svoja ...Drage moje duše, znam da znate, ali samo vas nežno podsećam (kao i sebe u prošlih par meseci) ...gde god položim glavu, tu je moj dom...a kad su i moje misli sasvim svesno prisutne u ovom sadašnjem trenutku i ja sam tu...cela i svoja....
Lepo sanjajte....gde god da ste, u mislima znate da vam uz ove reči šaljem i osmeh....
Volim vas iskreno i jako...kao što volim i sebe i ovu zemlju i ovaj grad...
