Prirodno je da čovek nosi u sebi nešto od dana koji su prošli,

prirodno je i da misli na budućnost i da mašta o njoj, ali živeti ma
i delimično u prošlosti, ili u budućnosti, opasno je i nezdravo.

To znači trovati trenutak u kome živimo, ne spasavajući ništa od

prošlosti i ne radeći ništa za budućnost. Najvećim i najboljim delom
svoga bića, glavninom srca i razuma, čovek treba da je uvek i ceo
u sadašnjem trenutku, u jednom pravom i jedinom mogućem životu.

Naravno, sve je to lako kazati.

(Ivo Andrić)

"Živio sam svakojako, ali većinom pošteno, a to me ispunjava zadovoljstvom.

Kažem većinom jer se dešavalo da načinim i nepoštenu stvar, kao i većina ljudi, mada nikada nisam nanio zlo, bar ne ozbiljno. Patrijarhalno vaspitanje, a docnije komunistički moral (ili ono što sam ja pod tim zamišljao), terali su me da mislim o drugim ljudima,

a rađe sam pristajao na svoju štetu nego na tuđu.

To me je često stajalo spokojstva i sigurnosti,

ali sam uvek voleo da budem prevaren, nego pokvaren, 

više sam voleo da ispadnem naivan nego surov." 

(Meša Selimović)