Nemamo izbor da biramo vreme u kojem ćemo da živimo,ali imamo mogućnost  da promenimo sve što bi učinilo detinjstvo bezbrižnijim, mladost rasterećenijom

a starost dostajanstvenijom.

Mi ne trebamo da menjamo svet već sami sebe.

To jeste kap u moru postojanja, ali zar  more ne čine upravo te  kapi?

Svakodnevno sam u interakcijama  sa ljudima,na poslu, u prodavnici,
u prevozu, u kući...sa znanim i neznanim...sa  ljudima  i nazovi ljudima
(to bi bila moja ranija podela ljudi), 

pre mog trenutka odluke da krenem u  šetnju koja me od tog dana, pa tako i danas... 
i ove večeri .... i  svakog trena vodi putem osveštenja. 

U šetnji tim putem naučila sam da su ljudi samo svesni  ili nesvesni...ali svi su ljudi...

Činjenica ovog trenutka koja me čini srećnom je da sve što doživljavam
u svojim danima,svi moji otpori bilo da su oni fizički ili psihički uvek vode ka novom, sigurnijem,bezbednijem, lakšem i lepšem danu..

Čini me srećnom što u svakom danu prepoznam osmeh drugih duša...
jer ne možemo dozvoliti da nam jučerašnji bol, današnje teškoće, 
ili sutrašnji strahovi ukradu današnji dan. 

Vrlo  jednostavno .....Ne dozvoljavam..Moj svaki dan je moj i jedinstven...

I danas je u moje trenutke došla  jedna divna duša u  zagrljaj, i iako  je od ranije moja saputnica u šetnji donela  mi je puno novih saznanja o  divnoj  izmeni energije, o tananoj,prefinjenoj i nežnoj energiji ljudskog bića...

Hvala joj...Hvala ti draga moja dušo...

Hvala Ti Živote...

Hvala ovom trenutku  na svima vama čije oči upravo pomno čitaju i ovo slovo...

Hvala vam od srca što ste tu..što postojite, jer vrlo ste jedinstveni kao i ja...

a Život nije ništa više nego što je svako od nas ponaosob...

jer Život je tako lep i  jednostavan....

ljubim vas...