San je vreme moje obnove i sabiranja utisaka od prethodnog dana.

Moje telo se samo popravlja i postaje obnovljeno i osveženo.

Moj um prelazi u stanje sna gde se rešavaju dnevni problemi.

Pripremam se za novi dan. 

Dok ulazim u stanje sna,sa sobom nosim pozitivne misli

– misli koje mogu da stvore divan novi dan i divnu novu budućnost. 

Dakle, ako u meni postoji i malo besa ili okrivljavanja, ja ih se oslobađam.

Ako postoji i malo jeda ili straha, ja ih se oslobađam.

Ako u uglovima mog uma postoji i malo krivice ili potrebe za kažnjavanjem,

ja ih se oslobađam. 

U svom umu i telu osećam samo mir i tonem u san.

Drage moje duše,moji saputnici...I meni se ponekad kao i vama postavlja  pitanje smisla  ovoga što izgovaram, a što zovem pozitivnim afirmacijama. Međutim, uporna sam u tome i želim vam da to  budete i vi...

Iz dana u dan, iz večeri u veče, svedok sam delovanja pomaka koji je nekad (moram da  priznam) čak potpuno  neuočljiv,ali postoji...ali  ponekad je toliko očigledan da me  fascinira...

Verujte...Uverićete se i sami...Samo vas molim ne odustajte, jer loše misli  su  nešto što  nam je na  žalost  u genetskom kodu  našeg podneblja, a za  pozitivne misli primorani smo  da  uložimo trud...I to je tako...

Pošto ništa drugo  sem svojih misli i ugla gledanja ne možemo promeniti, promenimo bar  to  što  možemo...

Ono što  je najlepše od svega mi smo prvi koji  će osetiti pozitivni  bumerang naših  afirmacija ...a ako budemo ustrajni osetiće i naša  okolina...Jer  Osmeh i  dobre vibracije ne ostaju ne primećene  i od naj nesvesnijih bića....

Mnoge stvari izgledaju isuviše važne, ali postoji jedno dobro koje sve nadilazi i koje je kao dijamant skriven u našem srcu – to je osmeh koji darujemo onome kome je potreban.

Šaljem  vam  osmeh  pred san ....

 Usvom životu oslobađam se fraze „treba da“

Zauvek uklanjam frazu treba da iz svog rečnika.

Treba da od mene čini zatvorenika.

Svaki put kad kažem: Treba da, činim loše sebi ili nekom drugom.

U stvari govorim: Nisam dovoljno dobra.

Od sada pa nadalje zamenjujem frazu treba da frazom mogu da.

Mogu da mi dozvoljava izbor, a izbor znači slobodu.

Nužno je da budem svesna da sve što u životu radim predstavlja MOJ IZBOR.

Zapravo ne postoji ništa što moram da uradim.

Uvek imam izbora.

Hvala ti Lujza za sve pitke reči napisane u tvojim  knjigama.

Uživam na svom životnom  putu uz  svaku tvoju reč...

I uvek si tu...isto kao i ja...

“Biti čovek, rođen bez svog znanja i bez svoje  volje,  bačen  u okean postojanja.

 Morati plivati, postojati.  Ukratko:  biti čovek“ Ivo Andrić

Misli mi odlutaše ove večeri  u moje detinjstvo. Kao dete sam bila otvorena knjiga u kojoj je svako ko je prošao kroz njega  svesno ili nesvesno  ostavio trag...dodirom,  glasom, pogledom, osećajem...
Moje sećanje na detinjstvo tokom  prošlih godina sa  vremenske distance  koja  daje bezbednost, jeste sećanje obavijeno težinom zbog odrastanja kao dete zahtevne generacije srednje klase...I...po starim šablonima po kojima su i moji roditelji odrastali sve se moralo zaraditi..i  osećaj,   i zagrljaj,  i  ljubav...
Morala sam jednostavno uvek biti dobra  (ako ne i najbolja...) po  merilima  odraslih...a merila su bila vrlo zahtevna...Kazne za neispunjenje su bile  bolne i vrlo surove...Međutim ono što sam uspela u šetnji svog sopstvenog bića divnim putevima kojim me  moja duša  vodi jeste činjenica da sam uspela da oprostim kako svima tako i sebi  jer svi su radili najbolje  kako  su umeli i znali u datom trenutku...
Najlepši osećaj koji je prisutan  već  dugo vremena pa  i sad, ove večeri, i svakog trenutka jeste razdragani  lik male slatke devojčice sa uvojcima, koja  živi u meni  i raduje  se životu... Preslatka devojčica, koja je prošla svu golgotu i zadržala  osmeh  na licu u okeanu postojanja...
Mnogo je volim, i hvala joj što me  nije napustila ni u najtežim trenucima kad nisam bila  svesna  sebe...ophrvana težinom misli u nekim delovima mog života... 

"Ako ćutiš - ćuti iz ljubavi.
Ako govoriš - govori iz ljubavi.
Ako opominješ - opominji iz ljubavi.
Ako opraštaš - oprosti iz ljubavi.
Unutrašnji koren neka bude ljubav,
Iz ovog korena može da izraste samo dobro.”

Sv. Augustin

Prirodno je da čovek nosi u sebi nešto od dana koji su prošli,

prirodno je i da misli na budućnost i da mašta o njoj, ali živeti ma
i delimično u prošlosti, ili u budućnosti, opasno je i nezdravo.

To znači trovati trenutak u kome živimo, ne spasavajući ništa od

prošlosti i ne radeći ništa za budućnost. Najvećim i najboljim delom
svoga bića, glavninom srca i razuma, čovek treba da je uvek i ceo
u sadašnjem trenutku, u jednom pravom i jedinom mogućem životu.

Naravno, sve je to lako kazati.

(Ivo Andrić)

"Živio sam svakojako, ali većinom pošteno, a to me ispunjava zadovoljstvom.

Kažem većinom jer se dešavalo da načinim i nepoštenu stvar, kao i većina ljudi, mada nikada nisam nanio zlo, bar ne ozbiljno. Patrijarhalno vaspitanje, a docnije komunistički moral (ili ono što sam ja pod tim zamišljao), terali su me da mislim o drugim ljudima,

a rađe sam pristajao na svoju štetu nego na tuđu.

To me je često stajalo spokojstva i sigurnosti,

ali sam uvek voleo da budem prevaren, nego pokvaren, 

više sam voleo da ispadnem naivan nego surov." 

(Meša Selimović)

Univerzum je bogat i u njemu ima dovoljno za sve nas.

Vrlina zahvalnosti izravno dodiruje krajnje temelje ljudskoga postojanja, jer teško da postoji neka druga čovjekova odlika koja je toliko primjerena otkrivanju stanja njegovog unutarnjeg duhovnog i moralnog zdravlja kao što je to njegova sposobnost pokazivanja zahvalnosti.  (Otto Friedrich Bollnow)

Hvala ti Živote
Hvala ti za ovaj uzdah
Hvala ti za ovaj izdah

Hvala ti Srce

Hvala ti što kucaš
Hvala ti što pulsiraš
Hvala ti što voliš
….

Hvala vam usta
Hvala vam za hranjenje
Hvala vam za vino
Hvala vam za poljupce

Hvala ti nosu
Hvala ti za cveće koje mirišem
Hvala ti za bor koji osećam
Hvala ti za disanje

…..

Hvala meni
Hvala mi za smejanje
Hvala mi za igranje
Hvala mi što sam to što sam

HVALA NAM SVIMA

(slobodan prevod  Gary van Warmerdam pathway to happiness)

Lujza L. Hey film...

U mom životu kad god sam zalutala, posrnula, ili bila povređena svesno ili

nesvesno od strane drugih bića....Vraćala sam se sebi....

Kad sam u šetnji moje duše naišla na reči u knjigama Lujze Hay počela sam da učim

kako da budem uvek tu sa sobom....u svakom novom danu....

Hvala Lujzi...a Vama hvala za svaki vaš pogled oka na ova moja ispisana slova...

Hvala što me pratite u mojoj šetnji koju ćemo ulepšati Lujzinim filmom koji na mene ostavi duboki utisak kad god ga pogledam....Ljubim Vas

Duboko, unutar mog bića nalazi se beskonačan izvor ljubavi.

Sada dopuštam toj ljubavi izlazak na površinu. Ona ispunjava moje srce, telo, um, svest, moje celo biće, zrači iz mene u svim smerovima i vraća mi se udvostručena, što više ljubavi koristim i dajem, to sve više i više moram davati, jer je potreba za njom beskrajna. 

Upotreba ljubavi doprinosi da se osećam dobro; ona je izraz moje unutrašnje radosti. Ja volim sebe i, prema tome, ljubavlju se brinem o svom telu, s ljubavlju ga hranim zdravom hranom i pićem. S ljubavlju ga negujem i odevam, i moje telo s ljubavlju odgovara zdravljem i energijom.

Ja volim sebe i, prema tome, pobrinula sam se za udoban dom, koji ispunjava sve moje potrebe i u kojem je užitak boraviti. Svaku sobu ispunjavam vibracijama ljubavi, tako da će svako tko uđe, uključujući i mene, osetiti tu ljubav i biti ispunjen njome.

Ja volim sebe i, prema tome, radim posao u kojem iskreno uživam. To je posao koji koristi moje stvaralačke talente i sposobnosti. Radim s ljudima i za ljude koje volim i koji vole mene, i dobro zarađujem.

Ja volim sebe i, prema tome, ponašam se i mislim s ljubavlju prema svim ljudima, jer znam da mi se ono što odašiljem prema napolje, udvostručeno vraća. Ja privlačim samo ljude ispunjene ljubavlju jer su oni ogledalo onoga što sam ja. Ja volim sebe i, prema tome, zaboravljam i u potpunosti se oslobađam prošlosti i svih iskustava iz prošlosti.

Slobodna sam. Ja volim sebe i, prema tome, živim u potpunosti, u sadašnjosti, doživljavajući svaki trenutak kao dobar, znajući da je moja budućnost svetla, radosna i sigurna, jer sam ja voljeno dete svemira i svemir sa ljubavlju brine o meni sada i zauvek.

To je tako! Volim vas!