Duše moje,zakazujem još jednu šetnju u mom društvu po metodama Lujze Hej...

Šetaćemo prema sopstvenoj unutrašnjosti i razgovor sa detetom u sebi : 
Zamislite sebe kao dete od pet ili šest godina.
Kako se to dete oseća?
Šta mu je potrebno?
Koje utešne i ohrabrujuće reči bi to dete želelo da čuje?
Vaš podsvesni um je zaista memorisao sva pozitivna i negativna iskustva koja ste stekli tokom detinjstva .
 Još uvek zaista postoji u vama UNUTRAŠNJE DETE
Postoje brojna iskustva iz detinjstva koja još uvek deluju u vama

i još uvek su delovi svesnog i podsvesnog uma.

Radionica Unutrašnje dete je predviđena da vam pomogne
da se oslobodite negativnih uverenja 

koja ste stekli u detinjstvu i koja vas jos uvek ograničavaju.
 U isto vreme je i bolna i isceljujuća,u isto vreme otpuštate bolna iskustva i samim tim
lečite svoju dušu.

Psihologija govori na je najveći deo naših predstava o životu formiramo u
periodu između treće i pete godine života,tako da se zaista mora raščistiti
sa nekim starim uverenjima pre nego počnete da radite afirmacije.
Često,nismo ni svesni koliki uticaj imaju na nas jer su smeštene u podsvest
i samim tim su toliko moćne.

 Biće mi veliko zadovoljstvo da se družimo ponovo, ili za neke možda prvi put...

U  subotu 26.oktobra 2013 u 17.00

Prijave kao i pitanja pošaljite na e-mail anica.kabasi@gmail.com

a može  i telefonom na broj 064 61 444 07

Duše  moje najnežnije, najdraže..ono što mi se otkriva iznova svakog dana su toliko lepa

i tanana osećanja sreće u očima drugih ljudi..

Čitala sam puno puta o načinima i mogućnostima spoznavanja sebe,ali radionice su mi otvorile praktične  uvide da sve što sam osećala umem i da primenim ...

Puno puta sam praktikovala u životu ono što Lujza Hej smatra,

a to je da je jedan od najbržih načina da se oslobodite onoga što ne želite,
da to blagosiljate ljubavlju. 

Izgovarala  sam: “Blagosiljam te ljubavlju, oslobađam te i puštam te da odeš.”

I stvarno uspeva i sa ljudima, i sa stvarima, i sa situacijama. 

Toliko sam srećna spoznajom istinitosti da je najbolji način da dobijem ono što želim je da afirmišem. 

Moj Život je tu zbog Mene. 

Trebalo  je samo da zatražim, ali nisam znala kako i na  koji način,
a na početku nisam toliko ni verovala...

a događalo se...iako  ponekad nisam znala ni da prepoznam...

Sad otvorena srca puštam da se dogodi.
Ovaj put metafizike i duhovnosti nije lak. Ali mi smo ljudi novog milenijuma i ere vodolije,

koja, smatraju, predstavlja put u duhovnost. 

O ovim stvarima se odavno zna u razvijenim zemljama u svetu.

To što one počinju da dopiru do naših bića veoma je dobar znak.

Kada sam počela da sebe izražavam, da ispoljavam ono što stvarno jesam, bio je prisutan strah ali je moja potreba za autentičnim izražavanjem i pokazivanjem istine o sebi bio izuzetno jaka. Moj stav je s vremenom sve više postajao “to sam što sam i to ću pokazati svetu oko sebe, ma kako to bilo drugačije od njihovih očekivanja” i svesno sam odabrala da umesto što strah upravlja sa mnom ja preuzmem kontrolu i upravljam njim. Nije bilo lako postupati na taj način ali je doneo veliko olakšanje i osećaj živosti koji se povećavao srazmerno mojoj snazi da delujem u skladu sa svojom istinom ma koliko ona bila čudna, čak neprihvatljiva drugima. Shvatila sam da se toliko trudimo da se prilagodimo svetu oko sebe da potpuno zaboravimo ko smo mi stvarno. Kako sam počela da cenim autentičnost tako su sve više ljudi koji poštuju svoje suštinsko biće počeli da ulaze u moj život i da me svojim primerom ohrabruju u mojim nastojanjima da zaista budem ono što jesam.

Strah od odbačenosti jenjava jer uviđamo da se dešava upravo suprotno od onoga što smo očekivali – prihvaćenost u svakom pogledu! Razlog je jednostavan. Ljudi će da prihvate ono što vi stvarno jeste, a to je mnogo prijatnija osoba od prilagodljivog konformiste koji očajnički pokušava da bude ono što nije.

A ja volim i jesam to što jesam :) 

Drage moje duše,
počele su studijske radionice prezentovane od strane mog bića.
Za vođenje radionica sam obučena po programu Lujze Hej Volite sebe - Izlečite svoj život i svom toplinom svog bića pokazivaću vam na njima kako da ostvarite najvažniju vezu, a to je veza sa samim sobom.
Kroz tu laganu i bezbednu šetnju uživaćete zajedno sa mnom a ujedno pronaći slobodu svog unutrašnjeg deteta, unutrašnju snagu, jasnoću misli i osećanja kao i mudrost da primenite to sve u idealnom momentu za vaše biće.

Tokom radionica možete naučiti kako:
- da vibracija vaših misli bude idealna frekvencija za privlačenje vašeg cilja
- da osvestite izgubljeni kontakt sa sobom
- da savladate veštinu stvaranja svojih ličnih afirmacija
- da naučite kako da odbacite svoje stare i štetne navike koje ugrožavaju vašu komunikaciju s drugima
- da se fokusirate na pozitivan ishod svog problema i lakše usvajate svoje novo Ja
-da osvestite vlastite potencijale i ono u čemu ste najbolji
-da oslobodite stare emocije koje vas koče ka napretku i narušavaju vam zdravlje
-da koristite vrednosti ljubavi, radosti i ličnog izbora
- da otkrijete značaj moći u vama
- da otkrijete izvore svoje vlastite radosti i naučite da kreirate svoju stvarnost

Radionice se održavaju subotom, počinju u 17 h i traju tri sata.

Cena studijske radionice je 50eur

Prva radionica sa slobodnim mestima je 26. oktobar 2013.
(broj mesta je ograničen)

Rezervišite svoje mesto mejlom (anica.kabasi@gmail.com) ili
telefonom na broj 064 61 444 07

Radujem  se zajedničkoj šetnji sa vama

Večeras me uhvatila neka čudna tuga...lagana seta bolje reći....Tokom života hvatala sam se sa njom puno  puta  u koštac, i nekad je pobeđivala ona, a  nekad  ja...

uglavnom je bilo nerešeno...

I pored ovog trenutka tuge pojavljuje se i sreća što znam šta ću sa njom ovog trena...

Isplakaću i izbaciću iz sebe svaki atom te tuge...oprostiću i prihvatiću....zahvaliću joj se što  me opet po ko zna  koji put upozorava da sam samo biće na svom jedinstvenom  putu...

i samo sam duša koja voli sve dugine boje....

I znate li šta?...osećam da se tuga lagano udaljava, kao oluja koja je prošla ali nije kao ranije ostavila pustoš iza sebe koji  se danima  morao zaceljivati...

Svaka duša ima svoj sakriveni bol samo njoj znan i čvrsto verujem  da smo na ovom  svetu u ovom  obliku da  bi  naučili lekcije...ali taj bol treba  izbacivati kad naiđe...ne  stidite se  da ga  osetite, spoznate  i nazovete pravim imenom,

 jer će u suprotnom preći u nezdravost našeg tela...

verujte mi...znam šta pričam....

I  evo  već  sad  mojim  mislima razliva se nežna  sreća jer  ću svoje unutrašnje  dete, moju najdražu devojčicu...povesti u divnu šetnju prema belim oblacima i duginim bojama u našem snu...i smejaćemo  se razdragano jer ja sam tu da je zaštitim i volim najviše na ovom svetu...

i  nikad je neću napustiti...dok dišem...

zahvalna sam što  sam pronašla svoj  put primenjujući učenja Lujze Hej uz koja sam  spoznala  svoje  dete u sebi...i hvala  mom ogledalu u  kom se  ogleda iskonski čista ljubav....

Pođite i vi sa vašim  detetom u duši na  miran  i bezbedan počinak...

Zagrlite ga  i pružite  mu svu sigurnost  i ljubav ovog sveta jer  ono  to  zaslužuje....

Nemamo izbor da biramo vreme u kojem ćemo da živimo,ali imamo mogućnost  da promenimo sve što bi učinilo detinjstvo bezbrižnijim, mladost rasterećenijom

a starost dostajanstvenijom.

Mi ne trebamo da menjamo svet već sami sebe.

To jeste kap u moru postojanja, ali zar  more ne čine upravo te  kapi?

Svakodnevno sam u interakcijama  sa ljudima,na poslu, u prodavnici,
u prevozu, u kući...sa znanim i neznanim...sa  ljudima  i nazovi ljudima
(to bi bila moja ranija podela ljudi), 

pre mog trenutka odluke da krenem u  šetnju koja me od tog dana, pa tako i danas... 
i ove večeri .... i  svakog trena vodi putem osveštenja. 

U šetnji tim putem naučila sam da su ljudi samo svesni  ili nesvesni...ali svi su ljudi...

Činjenica ovog trenutka koja me čini srećnom je da sve što doživljavam
u svojim danima,svi moji otpori bilo da su oni fizički ili psihički uvek vode ka novom, sigurnijem,bezbednijem, lakšem i lepšem danu..

Čini me srećnom što u svakom danu prepoznam osmeh drugih duša...
jer ne možemo dozvoliti da nam jučerašnji bol, današnje teškoće, 
ili sutrašnji strahovi ukradu današnji dan. 

Vrlo  jednostavno .....Ne dozvoljavam..Moj svaki dan je moj i jedinstven...

I danas je u moje trenutke došla  jedna divna duša u  zagrljaj, i iako  je od ranije moja saputnica u šetnji donela  mi je puno novih saznanja o  divnoj  izmeni energije, o tananoj,prefinjenoj i nežnoj energiji ljudskog bića...

Hvala joj...Hvala ti draga moja dušo...

Hvala Ti Živote...

Hvala ovom trenutku  na svima vama čije oči upravo pomno čitaju i ovo slovo...

Hvala vam od srca što ste tu..što postojite, jer vrlo ste jedinstveni kao i ja...

a Život nije ništa više nego što je svako od nas ponaosob...

jer Život je tako lep i  jednostavan....

ljubim vas...

Moja duša je  spokojna..

Hvala  mom biću za takvo čudo..

Hvala svim  divnim  bićima  na  obroncima  čijih duša  sam stigla

u ovaj beskraj mira..

Draga moja bića,  pre  početka pisanja bloga dogovorila sam se sama sa sobom da ću pisati ono što osećam  i kad osećam  da to treba da ostane zabeleženo i poslato u  Univerzum  u pisanom obliku...

Nisam pisala neko vreme jer sam bila sa svojim mislima.... u svom Procesu... Osećala i slagala ta osećanja kao  puzle u mozaiku  mojih dana zadnjih nedelja...

Bilo mi je potrebno i  dopustila sam sebi, što želim i vama da kad god vam zatreba date dopuštenje sami sebi...

Pored mojih misli  koje se upotpunjavaju pročitanim rečima sa svih strana....na red su same od sebe  Univerzumom  nadošle i žive reči kroz druženje sa  mojim  sestrama po duši...

Sve je kao i uvek u životu imalo svoj nepogrešivi tok i  redosled  ...A  ja?  

U jednom trenu zbunjena, u jednom trenu tužna, u drugom  do neba srećna....Pustila sam i tu sam svim svojim bićem. Bez  težine u duši (jer čisti  se godinama), bez krivice što nešto "pametno" ne radim sa  tim  činjenicama...(jer osećam  da je sve baš kako treba)...i sa osvešćenim saznanjem  reči Lujze Hay... U  mom svetu sve  je dobro, savršeno, celo  i potpuno... jer...  Moja  Moć je stvarna i baš u meni...I to je tako..

Volim  vas sve moje duše... Volim svaki moj udah i moj osmeh...I volim moje oči jer imaju tako lep dugom okupan pogled na život  koji me okružuje i moju  budućnost koja mi  ide  u susret da me voli... 

San je vreme moje obnove i sabiranja utisaka od prethodnog dana.

Moje telo se samo popravlja i postaje obnovljeno i osveženo.

Moj um prelazi u stanje sna gde se rešavaju dnevni problemi.

Pripremam se za novi dan. 

Dok ulazim u stanje sna,sa sobom nosim pozitivne misli

– misli koje mogu da stvore divan novi dan i divnu novu budućnost. 

Dakle, ako u meni postoji i malo besa ili okrivljavanja, ja ih se oslobađam.

Ako postoji i malo jeda ili straha, ja ih se oslobađam.

Ako u uglovima mog uma postoji i malo krivice ili potrebe za kažnjavanjem,

ja ih se oslobađam. 

U svom umu i telu osećam samo mir i tonem u san.

Drage moje duše,moji saputnici...I meni se ponekad kao i vama postavlja  pitanje smisla  ovoga što izgovaram, a što zovem pozitivnim afirmacijama. Međutim, uporna sam u tome i želim vam da to  budete i vi...

Iz dana u dan, iz večeri u veče, svedok sam delovanja pomaka koji je nekad (moram da  priznam) čak potpuno  neuočljiv,ali postoji...ali  ponekad je toliko očigledan da me  fascinira...

Verujte...Uverićete se i sami...Samo vas molim ne odustajte, jer loše misli  su  nešto što  nam je na  žalost  u genetskom kodu  našeg podneblja, a za  pozitivne misli primorani smo  da  uložimo trud...I to je tako...

Pošto ništa drugo  sem svojih misli i ugla gledanja ne možemo promeniti, promenimo bar  to  što  možemo...

Ono što  je najlepše od svega mi smo prvi koji  će osetiti pozitivni  bumerang naših  afirmacija ...a ako budemo ustrajni osetiće i naša  okolina...Jer  Osmeh i  dobre vibracije ne ostaju ne primećene  i od naj nesvesnijih bića....

Mnoge stvari izgledaju isuviše važne, ali postoji jedno dobro koje sve nadilazi i koje je kao dijamant skriven u našem srcu – to je osmeh koji darujemo onome kome je potreban.

Šaljem  vam  osmeh  pred san ....