Drage moje duše….Razmišljam ove večeri o mom životu, o sestrinom životu…o našim životima na ovim prostorima...

Danas je 15.11.20313. dan u kom je smešten trenutak kad sam mogla izgubiti voljeno biće...moju voljenu mlađu sestru ...dan koji je na izmaku jer je oko 10 uveče, ali svaki trenutak u svakom danu je nekome presudan za njegov život i ponekad smo toga svesni a ponekad ne..

Čudno je što imam osećaj da i sad pričam u mislima sa svojom sestrom isto kao i onog momenta kad sam se u današnjem danu onesvestila u čekaonici bolnice ...u momentu kad nisam bila pri svesti nas dve smo malo čavrljale, i bilo nam je lepo i toplo i ušuškano....kao kad smo bile male...Znala sam da je tu uz mene...i da će sve biti u redu iako je fizički bila na petom spratu te bolnice,u koronarnoj jedinici, na aparatima ....kao što je i sad...I ona zna da sam ja uz nju...

Volim je celom svojom dušom jer je poznajem ceo njen život, svaki trenutak od kad je došla na ovaj svet...Zajedno smo prebrodile naše teško detinjstvo, našu tešku mladost u ovoj mnogo teškoj i komplikovanoj zemlji koja je bila naša i kad je bila puno veća i šira...

Godinama unazad sam radila vredno i pošteno sa savešću borca za život, svim svojim bićem, svojim znanjem i profesionalnošću. U svakom svom koraku u poslovnom svetu sam znala da mi je rame uz rame moja sestra..Baš sam ponosna na  nju...Ali svaki put me je do neba zabolelo kad je i pored tolike njene sposobnosti i znanja i ljudskosti bilo samo važno da li ima neku vezu...a ja i pored svog znanja i priznanja na tržištu osiguranja nikad nisam mogla biti ta veza...jer čak i kad si sposoban, i razuman i snalažljiv i analitičan i poštuješ rokove...to baš ništa ne vredi u ovoj našoj zemlji....u ovim našim kompanijama....,osim da dobiješ još više da radiš...

Vrlo je težak osećaj prihvatanja činjenice da u stranim kompanijama vredi pravilo da ne može neko da dobije šansu jer Bože moj sestra radi tu..Vremenom,  a posebno zadnjih mesecimoja sestra i ja došle smo do zaključka (posle silnih konkursa na kojima je prosto bila idealna za posao, ali ih ipak nije dobijala da bi imala bar koliko toliko sigurnu platu da hrani pošteno svoje dvoje dece....) da je jedino moguće da jedna od nas više ne radi u osiguranju...

Taj odlazak jedne od nas je nešto neminovno što se već mesecima provlači kao neizgovorena misao....ali nikad nisam posmislila, a definitivno nije ni niko od vas da to bude odlazak na onaj svet...Uvek je bolje izabrati odlazak u veliki svet...da bi eto bila izbrisana prepreka...da eto nekom sestra ne radi ili je radila u istoj kompaniji....Nisam više uverena da je uopšte ikome kome bi rebalo to BITI važno i BILO važno...

Trebalo je BITI važno da su te dve sestre podjednako ljudi, podjednako dobre u svom poslu i podjednako sve što je jednostavna činjenica biti dobra duša....

Drage moje duše ovaj moj post je pun bola ove večeri.... zatomljenog bola i  krika u sebi ....Krika koji se pridružuje gomili zbog nepravde koja se dešava svuda i u svakom momentu...

Ovo je samo delić knjige koju pišem, i koja će biti satkana i od bola i od tuge i od sreće...i uspona i padvoa svega onog od čega je satkan život (neko bi rekao)....Ali ne ...to nije samo život...to su misli...moje misli koje sam menjala iz trena u tren u ovom danu...i vaše  misli...misli koje je uvek neophpdno zbog nas samih da na kraju budu pozitivne Uvek, na svakom mestu ...u svakom trenu....

Ali da ne bih gutala ova slova u svojoj duši,pa da mi srce strada...reći ću..i napisati..uvek jasno i glasno golu, ogoljenu istinu...

Moja sestra je ne zato što je moja sestra...zaslužila da radi za platu koju zaslužuje, da živi, a ne životari...kao i svi mi...pošto je to neka nezaobilazna prepreka nekome zbog nečega,  ja ću otići kao što sam i otišla iz prošle kompanije da bih joj dala prostor koji zaslužuje...Otići ću i iz ove zemlje samo da ona živi svoj život dostojan nje u ovim čudnim poslovnim krugovima....i sa osmehom, zdrava i punim  plućima...

Ja sam HYL trener sa svetskom  licencom a biću i učitelj i sve ostalo što sam spoznala o sebi....Osećaj mira  i kad uspem  da svojim osmehom i svojom dušom budem tu za vas moje duše kao svetlo na kraju tamnog tunela...jer svetlo postoji....

Hvala svim dušama na podršci, na toplim rečima, na pozitivnim mislima koje osećam ovog trena, a znam da ih i ona oseća....Hvala vam i mnogo vas volim....